О књизи: 1998 / „Свако мало цитирају Талеранов афоризам: језик је потребан да би се сакриле мисли дипломата (и генерално лукавих и сумњивих појединаца) . Али тачно је супротно. Нека се неко намерно труди да сакрије – само од других или од себе – оно што несвесно носи у себи – језик ће све одати. Ово је, између осталог, значење максиме: ле стиле ц'ест л'хомме; изјаве особе могу бити лажне, али се његова суштина открива у нескривеном облику у стилу његовог говора. Имам ужасна искуства повезана са овим осебујним (у филолошком смислу) језиком Трећег рајха...” Ово су речи Виктора Клемперера (1881–1960), познатог немачког филолога, специјалисте за француску књижевност. име Клемперер се све чешће чује у Немачкој – објављена су два тома његових мемоара и пет томова дневника Након доласка нациста на власт, прећено му је смрћу као Јевреју. Преживео је физички захваљујући својој жени „аријевској“, а духовно је преживео захваљујући „ЛТИ“, бележници филолога. Ове белешке комбинују живу форму, запањујуће чињенице и што је најважније, проницљива запажања свакодневног и званичног језика нацистичке Немачке, главног оруђа за манипулацију масовном свешћу. Ово није само узбудљив документ, живо сведочанство људске судбине, већ и јединствен споменик епохи чији су проблеми и даље актуелни, изазивају размишљања и дебате..